|
AKTIVNOSTI SOS TELEFONA
Osnovne aktivnosti neposredno vezane za rad sa korisnicima usluga SOS telefona su:
1. TELEFONSKI RAZGOVORI - dežuranje na telefonu. Uspostavljanje prvog kontakta sa klijentkinjom/tom, davanje podrške za izlaz iz situacije nasilja ili bilo kog oblika diskriminacije.
2. NEPOSREDNI - INDIVIDUALNI RAZGOVORI. Putem individualnih razgovora pronalazi se najadekvatnije rešenje, uz osnaživanje žrtve i podsticanje samopouzdanja da bi realizovale/i svoja prava. Razgovore sa klijentkinjama/ima prema potrebi obavlja pravnica, socijalna radnica i psihološkinja.
3. PRAVNA POMOĆ I PODRŠKA pruža se kroz
- pravne savete
- pisanje pravnih i drugih podnesaka
- zastupanje pred sudom i drugim državnim ustanovama
4. TERENSKE AKTIVNOSTI na relaciji porodica & institucije.
Veoma često postoji potreba odlaska volonterki u institucije kako bi se pomoglo ženama i deci da što pre ostvare svoja prava. Uspostavljanje komunikacije i razmenu informacija sa državnim institucijama smatramo ključnim faktorom u angažovanju na poboljšanju pomoći i zastite žena i dece koji žive u nasilnim porodicama. Sa druge strane, mnoge žene nerado idu same u institucije bojeći se degradacije, ponovne viktimizacije od strane službenika, nedovoljno senzibilisanih za nasilje odnosno kršenje ženskih ljudskih prava. Oni često okrive ženu i upućuju da treba odustati od zahteva za zaštitu prava. Kroz intervencije u institucijama prilagođavamo rad institucija potrebama dece i žena, da ostvare ono što im zakon pruža i što efikasnije kako se ne bi dugo ostajalo u situacijama nasilja, ponekad realno opasnim po život
Odlasci u porodice, prema potrebi, važni su zbog našeg pristupa rešavanja problema, ako je moguće uključivanjem i druge strane u proces eliminisanja nasilja ili rešavanja drugih problema.
Ostale aktivnosti kojima se ostvaruju osnovni ciljevi rada su:
- IZDAVAČKA DELATNOST
- Dva izdanja Priručnika za volonterke SOS telefona Žene za život bez nasilja, 1995. i 1999. godine. Distribuirani svim SOS telefonima na području Srbije i bivše Jugoslavije i institucijama koje rade na nasilju.
- Izdata knjiga Pravna zaštita žena i dece, 2002. godine. Knjigu su koristili i stručnjacima u centrima za socijalni rad, pošto su u istoj dati praktični primeri obrazaca za pisanje pravnih podnesaka. Zbog donetih novih propisa u pripremi je drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje.
- U pripremi je izdavanje informatora u kome će biti adrese institucija, medija i NVO potrebnih za uspostavljanje komunikacija u radu.
- MARKETING RADA
Putem štampanja pamfleta i nalepnica radi informisanja javnosti o radu, postojanju SOS telefona, sa ciljem uvećanja pristupačnosti što širem krugu.
- MEDIJSKE AKTIVNOSTI
Marketing rada SOS telefona postiže se i kroz nastupe preko radija i TV. Kroz medije imenovanjem muškog nasilja, ono je učinjeno vidljim. Posebno ističemo nastupe na radiju Beogradu 202 gde se u direktnom kontaktu sa slušaocima kroz razmatranje odredjenih problema senzibliše javno mnjenje u promeni odnosa prema nasilju. Nasilje u porodici se zbog patrijarhalnih nadzora još uvek podcenjuje i uslovljeno predrasudama smatra dopustivim, te je neophodno koristiti sva medijska sredstva da bi ono poprimilo značaj koji zaslužuje i kako bi državni organi više učestvovali u njegovom rešavanju.
- LOBIRANJE ZA PROMENU I PRIMENU PROPISA
SOS telefon je od svog postojanja vršio lobiranje za promenu propisa, zahtevajući da parlament usvoji nasilje nad ženama kao krivično delo. Ideja volonterki od početka devedesetih godina o inkriminisanju nasilja u porodici kao krivičnog dela realizovana je tek kroz predlog Viktomološkog društva Srbije, čiji su članovi i volonterke SOS telefona, te je nasilje u porodici 8.3.2002. godine postalo krivično delo. Kroz Porodični zakon, usvojen 24.2.2005. godine omogućena je zaštita od nasilja. SOS i dalje vrši uticaj na dalje revidiranje zakona, izgradnju efikasnijeg sistema pravne zaštite od nasilja, osobito se zalaže za primenu postojećih propisa.
- EDUKACIJE
Na SOS telefonu prema programu fakulteta realizuju praksu studenti, koji će se profesionalno baviti nasiljem u porodici.
- SOS telefon je organizovao instruktaže za osnivanje SOS telefona u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
- SOS telefon je obavljao i druge edukacije u NVO i u lokalnim zajednicama, radi afirmacije i promovisanja ženskih ljudskih prava i eliminacije nasilja i razvoja kulture tolerancije prema marginilizovanim grupama.
- Volonterke SOS telefona održale su niz javnih tribina kroz osvetljavanje psiholoških, pravnih, etičkih i političkih dimenzija nasilja i diskriminacija sa akcentom na afirmaciji ženskih prava i ulogu žena u svim sferama javnog života u demokratizaciji društva.
- UMREŽAVANJE
Volonterke SOS telefona su 18. i 19. aprila 1997. godine u Beogradu osnovale Mrežu protiv muškog nasilja nad ženama u SRJ. Na osnivačkom skupu je prisustvovalo oko 100 žena aktivistkinja i saradnica ženskih grupa iz Banja Luke, Beograda, Leskovca, Kraljeva, Kumanova, Niša, Novog Sada, Podgorice i Skopja.
- Organizovale su od 27. do 30. oktobra 1997. u Beogradu osnivački skup Istočnoevropske i centralno-azijske mreže protiv muškog nasilja nad ženama i decom. Skupu je prisustvovalo više od 140 žena iz 17 zemalja Istočne Evrope i Centralne Azije.
- SOS telefon je član međunarodne mreže SOS telefona za decu.
-
DEMONSTRACIJE
Volonterke SOS TELEFONA organizovale su u Beogradu prve ženske noćne demonstracije "Žene osvajaju noć", decembra 1995. godine. Održane su i druge demonstracije sa akcentom ženskih prava.
-
HUMANITARNE AKCIJE
Organizovane su brojne humanitarne akcije podrške izbeglom i lokalnom stanovništvu. U godinama rata SOS telefon je radio na podršci žena u ratnim zonama.
[vrh strane]
|
